Glas hladan i rezak ko mraz,
polako se uvlaci i ledi mi telo.
Izmedju nas sve veci ponor i jaz
jos jedne ljubavi njeno opelo.
Iz trena u tren, nestaje u meni,
svaka nada, da gresim sta slutim.
razum mi kaze, vreme je, kreni
dok srce porazeno i dalje cuti.
Smejem se, a ustvari mi se place.
bes , tuga i nemoc razdiru lagano,
jos oči izdaju i pogledom zrače,
u njima je veceras sve zacrtano.
Odlazim , koracam, tlo polako gubim
korakom onih slomljnih u duši,
veceras ostavljam ono sto ljubim,
i sve što sam zelela zamnom se ruši.
Нема коментара:
Постави коментар