JEDINA

Plakala je kao nijedna na svetu,

pio sam te suze tople i slane,

sa tugom u ocima nalik detetu,

i nije umela dugo da prestane.

Govorila je da ne znam da volim,

i da mi nista njeno sveto nije,

da ne umem za nas da se borim,

i da ce jednom sve to, biti bilo cije.

Smejala se kako samo ona ume.

bio sam za nju i princ i baraba,

ali nije nikad znala da razume,

zasto je na mene bila tako slaba.

I vise ne znam ,zasto vise nije,

niti zasto ovu pesmu o njoj sada  pisem,

kada je sve nase ,sada bilo cije,

a ja samo kraj nje postojim i disem.