Vise ni naslutiti ne mogu.
I sjaj u tvojim zenama
ne znam da li je suza ili sreca.
Dani koracaju nogu pred nogu,
A ja ne razlikujem zimu od proleca.
Slike se razlile ko na platnu boje
I kao da vise nas nema na njima,
samo prazni ramovi postoje
nalik pogledu u tvojim ocima.
Nema osmeha i neznih reci,
onog zbog cega sam leteti htela,
nijedan korak ne mogu preci
jer bi se o svoju tugu saplela.
Tako nema pred sobom... stojim.
Da izgovorim ne nalazim prave reci,
i samo jos u mislima svojim
prepustam se onoj izgubljenoj sreci.
Нема коментара:
Постави коментар