PISMO

Pisem ti nocas ovo pismo,
a znam da ti ga nikad dati necu,
u njemu je satkano sve sto bili nismo,
i sto na tren samo dodirnusmo srecu.
Pisem..i zadnji put se otvara dusa,
reci paraju beli list papira,
znam... niko nece moci da cita i slusa,
ovo moje srce satkano od nemira.
Negde daleko od mene ti snivas,
da li me ima u snovima tvojim,
da li me bar malo jos u mislima skrivas,
i da li jos uvek u tebi postojim.
Pisem..a ne znam cemu sve i kome,
kad drugom mirise sad sve oko tebe,
dok mirno spava u narucju tvome,
i veruje da je nasla drugi deo sebe.
Pisem ... vec dugo sam nema od tuge,
a neme niko ne moze da cuje
gospodari srca, postadose sluge,
nista nemam, a sve ipak tu je.
Pisem... jedino jos pisati mogu,
nek ova se bol pretoci u reci,
ispovest nek bude i tebi i Bogu,
da nisam znala pravi put ka sreci.
Pisem... i oprostaj od tebe molim,
sva tvoja bol sada je u meni,
da bar spokojna nastavim da volim,
nagde daleko u potaji i seni.