nema pred prozorom stojim,
suza po suza u oku se skriva,
zaledjena ponosom mojim.
Ton po ton, razbija ovu tisinu,
dah po dah
i ne znam da li disem
kako da prihvatim istinu,
da nisam tvoja vise.
Tren po tren,
vuce se u ovoj kisnoj noci,
a za mene vreme ne postoji,
kuda nocas mogla bih poci,
kad mi srce tog puta se boji.
Korak po korak odlazis lagano,
moj pogled sa tugom te prati,
ostace jos ova pesma samo,
da ponekad te u secanje vrati.
Нема коментара:
Постави коментар