NOC

Jos jedan mi prolazi dan,

u neka mozda prava vremena,

Beograd zvezdama okupan,

na obalama svojim drema.

A ja da zaspim ne mogu,

svi snovi uz tebe su ostali,

koracam olovnih nogu,

koraci sve tezi mi postali.

Tisina svud oko mene,

osluskujem sebe dok disem,

i onda kao da krene,

da na tebe sve opet mirise.

Samo zatvorim oci,

 cini se da sve opet postoji

Boze hoce li proci,

svi ovi nemiri moji.

Spavaj za oboje sada,

miran i spokojan budi,

dok lutam ulicama grada

i cekam da jutro zarudi.