RASTANAK

Glas hladan i rezak ko mraz,

polako se uvlaci i ledi mi telo.

Izmedju nas sve veci ponor i jaz

jos jedne ljubavi njeno opelo.

Iz trena u tren, nestaje u meni,

svaka nada, da gresim sta slutim.

razum mi kaze, vreme je, kreni

dok srce porazeno i dalje cuti.

Smejem se, a ustvari mi se place.

bes , tuga i nemoc razdiru lagano,

jos oči izdaju i pogledom zrače,

u njima je veceras sve zacrtano.

Odlazim , koracam, tlo polako gubim

korakom onih slomljnih u duši,

veceras ostavljam ono sto ljubim,

i sve što sam zelela zamnom se ruši.

DRUGA JA

Jos jedna noc sumorna duga,

san ne dolazi u moje telo,

i kao da u meni postoji druga,

koja me lomi bezobzirno, smelo.

Osmeh nestane sa zalaskom dana,

kad grad se utisa u nocnome miru,

suza poleti topla i slana,

sakrivena do tada u mome nemiru.

Samo tada ja sam ona prava,

i skrivena tuga razotkrije lazi,

dok grad u tisini duboko spava,

moja  dusa svoj spokoj trazi.

ZA DOBRA STARA VREMENA

Isti miris vrelog peciva,

i kafa tek skuvana na stolu,

slika na zidu jos uvek kriva,

tiha muzika u poznatom molu.

Isti pogled na krovove grada,

sat koji otkucava lagano,

sunce iza roletne sto se iskrada,

sve jos uvek veoma mi znano.

Tiho kupim stvari i ostatke noci,

iskradam se jos topla i snena,

ne znam da li cu objasniti moci,

da ovo je bilo za stara vremena.

DAR OD BOGA

Nezno mi sapuces uzdrhtalim glasom

Vrela tela prepletena u jedno

Strast koja raste svakim novim casom

Otimas mi sve sto u meni bese cedno.

Kapljice znoja ko rosa na travi

Miris tvoga tela kao miris jutra

Svi moji snovi satkani u javi

Kada se kraj tebe ja probudim sutra.

Nocas me voli  kako samo ti umes

Da osetim nemoc od dodira tvoga

Kad nestanes  u meni tad ces da razumes

Da smo jedno drugom dati mi od Boga.

LJUBAV ILI NESTO DRUGO

Sinoc sam tvoja u mislima bila samo,

Cudan je osecaj kad te preplavi zudnja,

Bila telom ovde,a srcem kraj tebe tamo,

A sve je ustvari samo moja zelja i slutnja.

Nevidljivi po telu tragovi tvoji,

Poljubci koji samo se u mislima daju,

I svaki kao dete cuvam i brojim,

I zelim da do beskonacnosti traju.

Sta je to sto me lomi i kad nisi uz mene,

I krades polako sve sto sam cuvala dugo,

I kao lavina niz moju dusu krene,

Da li je to ljubav ili nesto savim drugo.

DA LI JE...

Da li je ljubav ovaj nemir,

Kada utonem u tvoje oči,

I kao da se otvori

predamnom svemir,

u kome nema ni dana ni noći.

Da li je ljubav ova strast,

koja me nosi kroz beskraj trena,

kada nad razumom izgubim vlast,

i kad sam pred tobom samo žena.

Da li je ljubav što osećam sreću,

kada utonem medju ruke tvoje,

i sve u meni nalik je proleću,

kada se usne u momentu spoje.

Da li je ljubav?

Možda važno ni nije,

Dok god me imaš i imam tebe,

nek tajna u nama još dugo se krije,

Koju čuvamo oboje samo za sebe.

BUDJENJE

Beograd je hladan,

i sve na kišu miriše.

Lišće po asfaltu pada,

Sa grana što vetar ih njiše.

Odzvanja jutrom tišina,

dok kapi se na oknima nižu,

i sve kao da poprima

zelju da kraj mene si blizu.

Ne mogu pesmu ptica,

da zamenim glasom tvojim,

niti druga lica,

u  tvoj likda spojim.

Ne mogu da merim vreme,

damarom iz tvojih grudi,

to teško u meni breme

sto u ovo jutro mi sudi.

Dišem, al ne udišem tebe,

i soba je siva i prazna,

Budjenje kraj same sebe,

je moj zločin i kazna.

BORBA

Kuda mi misli nocas jure?

Ne umem

korake njihove da pratim.

Kao utopljenik

na moru usred bure,

pokusavam na obalu

da se vratim.

Što vise se trudim

da sa talasima se borim,

spokoj je sve dalje od mene,

Sve u  meni  nezaustavno gori

i pretvara srce u lavu od stene.

Cije li je ovo more

što me nosi i slama?

O Boze... daj mi snage

da pobedim sebe,

u ovom zivotu ponosa i srama.

Na ciju obalu nocas cu stici?

Koja li je ona prava strana?

Hocu li se kao Feliks iz pepla dici,

kad nestane u meni poslednjeg  plama.

Ili da pustim da nosi me more,

tamo gde bude Tvoja volja,

u ovoj noci budjenja pre zore

Razbezanih snova bez broja.

BISERNA SKOLJKA

U beskraju mora,

pod zvezdanim svodom,

biserna skoljka spava pod vodom.

U njenome krilu,

biser se blista,

oko njega voda,

bistra i cista.

Školjka lepotu

jos vesto skriva,

i svetlost u njoj

od mora taji,

a biser u njenom narucju sniva,

da na necijim grudima sjaji.

KRENI

 Svaka rec bi suvisna bila,

pogled je nekad od svega tezi,

Iza svake samo laz bi se krila

tesko je kada se od istine bezi.

Cutis, a znam sve sto mozes mi reci,

obmane, izgovori, pravdanja lazna,

kad dodje kraj ne mozes izbeci,

da osecanja vise nisu nam vazna.

Niz ulicu otidji tiho i polako,

sa olaksanjem da prastam

I tebi i meni,

Voleti ne ume znati bas svako,

molim te nocas bez reci kreni.

ANDJELI

Andjeli spavaju u oblacima

Prate nas i kad mislimo da smo sami

Idu za nama necujnim koracima

Veciti cuvari svetlosti u tami.

Andjeli spavaju u svima nama

Cuvaju ono najbolje u dusi

Ono detinje sto zivot nam slama

Ljubavi moja samo oslusni.

Andjeli spavaju snovima nasim

Daju snagu za  svetlost jutra

Veruj mi andjeli su tu kraj nas

I juce i danas i sutra.

NEKA

Neka ostanem jednom i sama

Jer samo kraj tebe budjenje zelim

Nekad su i jutra potmuna tama

Kada se kraj nekog ne osecas celim.

Necu da utonem u dlanove druge

Niti da snove sa drugima delim

Bolje i noci u samoci duge

Nego kraj nekog koga ne zelim.

Ne mogu sebe drugom da dajem

Jer vec sam se dala cela tebi

I samo sa tobom sam blistala sjajem

Koji niko vise probudio ne bi.

IZA SVEGA

Sta nam ostaje od silnih nadanja,
sacica snova razbijenih ko staklo,
na putu prepunom uspona i stradanja,
shvatimo da nam se srce negde spotaklo.

Sve sto bi trebalo da ljudima nas cini,
samo je senka sto jesmo ustvari,
i kako se blizimo kraju i istini,
oprostaj u sebi nadjemo tek stari.

A povratka vise ne moze biti,
i ostaje samo kajanje zbog toga,
sto smo jednom iskidali niti,
pa sad tuzni idemo pred Boga.

Sve nam je dato da drugacije bude,
da ljubav uvek prepoznamo u sebi,
jer samo takvi licimo na ljude,
pa nam oprostaj  trebao ne bi.

ZANOS

Ogledah se u tvojim ocima,

i nekako sam srecnija i lepsa bila,

 kao da ljubav bas u njima pociva,

a  taj pogled mi dade krila.

Pozeleh da poletim medju zvezde gore,

pa da ti jednu sa neba skinem,,

a onda se oci na tren zatvore,

i ne uspem ipak da se do njih vinem.

UMES TI TO

Osmehni se i samo napred,

neka te samo takvu znaju,

nekad je gorak i sam med,

kad nam ga samo u kapima daju.

Budi ponosna  i kada volis,

upravljaj ljubavlju a ne ona tobom,

jer samo tako mozes da prebolis,

i  da se nosis sa samom sobom.

JEDINA

Plakala je kao nijedna na svetu,

pio sam te suze tople i slane,

sa tugom u ocima nalik detetu,

i nije umela dugo da prestane.

Govorila je da ne znam da volim,

i da mi nista njeno sveto nije,

da ne umem za nas da se borim,

i da ce jednom sve to, biti bilo cije.

Smejala se kako samo ona ume.

bio sam za nju i princ i baraba,

ali nije nikad znala da razume,

zasto je na mene bila tako slaba.

I vise ne znam ,zasto vise nije,

niti zasto ovu pesmu o njoj sada  pisem,

kada je sve nase ,sada bilo cije,

a ja samo kraj nje postojim i disem.

BEZIMENA PESMA

Stani... ne idi...
Ipak previse volim.
Boze da li vidis,
da ljubav ponekada boli.

Pogledaj me...zazmuri,
ovo su samo moje suze
ma idi bestraga, pozuri,
ja sam samo u ovome luzer.

Reci... ma bolje cuti
necu da slusam ni istinu, ni lazi,
ionako vec slutis i ja odavno slutim,
da sam izgubila ono sto trazim.

Zbogom... ma vidimo se jednom,
mozda u zivotu nekom drugom,
sada je ipak sve postalo svejedno,
samo sam ja ogrnuta tugom.

JESENJA NOC

Kisa lagano sliva se niz stakla,

mirise jesen u  oktobarskoj noci,

ovlas  krovove grada je dotakla,

i tiho sapnula da uskoro ces doci.

Oblaci sivi skriveni u mraku,

mesec negde spava medju njima,

ljubomorno cuva moju tajnu svaku,

i sve oko mene tvoj miris poprima.

Skrivam  te negde u mislima mojim,

tako si uvek i svuda uz mene,

pa cak ako vise za tebe ne postojim,

i sanjas na rukama neke druge zene.



TARA

Tisina jutra planinom para,

po usnulom polju magla razlivena

vazduh mirise na vremena stara,

u pretincima duse davno sakrivena

Biserna rosa sa starih cetinara,

budi se u oku ta nestvarna slika

okupana suncem stara brvnara

prosarana cvecem kraj hladionika.

Mirisu dunje sa starog ormara,

pucketa vatra u ognjistu lagano,

Dobro jutro zeli probudjena Tara,

i budi u meni srce razdragano.

HOCU

Ne pristajem vise ...

i necu da cutim.

hocu opet da disem

i ljubav makar da slutim.

Hocu da verujem

i da budem ona stara

i kad kazu da preterujem

i da me iskrenost vara.

Hocu opet da zivim

i da kroz zivot koracam,

da  se lepoti divim

i da me ona ojaca.

Hocu da budem sto zelim

i sto me srecnom cini,

da se jutru veselim,

i srebrnoj mesecini.

Da znam zasto postojim,

i zasto drugi postoje,

i da se vise ne bojim

da pobedim poraze svoje.

NESTVARNA SLIKA

Skoro nestvarna slika...

 dok hodas po mislila mojim,

i vise se mozda i  ne secam lika,

samo da postojis i da postojim.

Pogledaj medju tvoje dlanove,

mozda jos ima tragova mene,

pa smestis me u napustene ramove

koji cekaju sliku zaboravljene zene.

Ili to nikada bila ni nisam

samo si od sebe  skrivao dugo,

da  vise ne znas ni ti sam,

dal bese ljubav ili nesto drugo.

POVERENJE

Ogoljene duse pred tobom stojim,
bez imalo ikakvog stida i srama,
prepustena tebi niceg se ne bojim,
i kao da sam opet zaljubljena mlada.
Na dlanu sam ti ostavila snove,
da cvrsto ih stegnes i cuvas za mene,
mozda se to nekad poverenje zove,
kad dobijes srce povredjene zene. 

KOGA...

Koga....

Koga ces buditi u ona jutra hladna

ledenim decembarskim mrazom,ogrnuta,

pitati ljubavi je si li me gladna,

vise od juce,a manje od sutra,

Cija ces stopala u noci da grejes,

i slusas kako ravnomereno dise,

kome ces da se slatko namejes,

dok poruke po telu ti prstima pise,

Cije ces mirise da udises u noci,

dok slusamo kako odzvanja tisina

koga ces jos jednom ovako ljubit moci,

nikoga.... znas da je to jedina istina

NE TRAZIM POMILOVANJE

Stavljena na stub srama,
a nizasta nisam kriva,
ostavljena medju ljudima sama,
kao da nisam ni ziva.

Ne trazim pomilovanje,
jer znam da bilo bi lazno,
i sada vise ili manje,
mozda nije ni vazno.

Kad srdzba ljubav pobedi,
svako drugacije vidi,
i onda znam da ne vredi,
da se osude iko zastidi. 

SUZE

Ne gledaj me tako

i suze su za ljude,

zagrli me samo jako

nek nam lakse bude.

Ne stidi se kapi,

sto klize niz lice,

dusu zednu njima napi,

u tuzi i sreci moja prijateljice.

I dete zaplace kada se rodi,

suze su biseri najlepsi na svetu,

te kapi slicne bilo kojoj vodi,

na licima sjaje ko rosa na cvetu.

KAKO...

Da jaka budem mi kazes

Ovo jednom mora da prodje,

a oboje znamo da lazes,

da sreca moze da dodje.

Kazes mi hrabra budi,

i samo hrabri se u zivotu snadju,

a oboje znamo da ljudi,

u bolu utehu ne mogu da nadju.

Kazes mi sa osmehom izdrzi

makar sve bilo lazno

tugu u sebi zadrzi,

nek srce ostane snazno.

Sem jednog si rekao sve

kako kad to to ne umem

da budem ista ko pre,

i sto me ne volis vise razumem.

ODLAZAK

Kap po kap, niz staklo se sliva,
nema pred prozorom stojim,
suza po suza u oku se skriva,
zaledjena ponosom mojim.

Ton po ton, razbija ovu tisinu,
dah po dah
i ne znam da li disem
kako da prihvatim istinu,
da nisam tvoja vise.

Tren po tren,
vuce se u ovoj kisnoj noci,
a za mene vreme ne postoji,
kuda nocas mogla bih poci,
kad mi srce tog puta se boji.

Korak po korak odlazis lagano,
moj pogled sa tugom te prati,
ostace jos ova pesma samo,
da ponekad te u secanje vrati. 

NA KRAJU

Kad jednom se umoris od svega
sto sada mislis da je sreca
sa kosom od srebrnog snega
i godinama sto nose ti pleca.



Kad izbledim u secanju tvome,
i zaboravis kakva sam bila, 
i kad se godine na tebi slome. 
i drugi ti odrezu krila.



Mozda ces  shvatiti tada, 
kako si ljubav  prodao lako, 
i da te vise niko nikada, 
nece voleti tako.

NECU

Necu te traziti vise...

mozda ti i ne postojis,,,

i sto sam glasnija cujem se sve tise,

dok  moje snove nesanicom bojis.

Necu te cekati vise...

jer ti nikada neces ni doci,

i ne znam zasto ovo i pisem,

kad znam da procitati neces moci.

Necu se moliti za tebe...

jer molitve niko ne moze  cuti,

samo sam nesvesno varala sebe,

da ipak negde sto osecam slutis,

CEKAJ ME

Cekaj me i kad ptice odlete,
 i nemir ti umornu dusu svlada,
cekaj me i kada uspomene postanu sete,
jer uz cekanje uvek postoji nada.
Cekaj me u sumrake hladne i duge,
ii kad vreme ti stvori na licu bore,
cekaj mei kada dodju one teske tuge,
cekaj me i kada zelje za cekanjem izgore.
Cekaj me i kada nove jeseni dodju,
zagrli senku umesto mene,
cekaj me i kada zelje za cekanjem prodju,
jer cekanje postoji za ljubavnike snene.
Cekaj me i ne reci da nema me vise,
jer za pravu ljubav smrti ne postoje,
cekaj me i kad krenu one hladne kise,
cekaj me i kad pocnu tvog cekanja da se boje.
Cekaj me i kad druga na rukama ti spava,
kad vreme starih uspomena prodje,
Cekaj me jer je samo nasa ljubav bila prava
i ne daj cekanju da ikada prodje.

DA PAMTIM...

Kad se duse  jednom razdvoje,

i svaka krene nekim stazama svojim,

znacemo samo nas dvoje,

zasto je ova ljubav prestala da postoji.

Ljubi me zato nocas da pamtim

i kao pahulja se na dlanu topim,

i da  kad se u proslost vratim,

vidim tebe kad oci sklopim.

                                                                      

NOC

Jos jedan mi prolazi dan,

u neka mozda prava vremena,

Beograd zvezdama okupan,

na obalama svojim drema.

A ja da zaspim ne mogu,

svi snovi uz tebe su ostali,

koracam olovnih nogu,

koraci sve tezi mi postali.

Tisina svud oko mene,

osluskujem sebe dok disem,

i onda kao da krene,

da na tebe sve opet mirise.

Samo zatvorim oci,

 cini se da sve opet postoji

Boze hoce li proci,

svi ovi nemiri moji.

Spavaj za oboje sada,

miran i spokojan budi,

dok lutam ulicama grada

i cekam da jutro zarudi.

MOZDA

Mozda se sretnemo jednom

i pogledamo se ovlas onako

da li ce nam biti svejedno

ili ce srca zalupati jako.

Hocemo li samo proci,

kao da nicega nije bilo,

ili ce iz secanja nadoci

sve sto je srce mi skrilo.

Hocu li ista reci,

ili mozda se osmehnuti samo

ili ces ulicu preci,

kao da se uopste ne znamo.

NESTO U NJEMU

Bilo je nesto u tim ocima,

u pogledu bezbriznom i srecnom,

kao  da ljubav negde u njima pociva,

i ceka svoj tren ka postojanju vecnom.

Bilo je nesto u njegovom mirisu,

izmesanog parfema i cigareta,

ono sto nikad  drugi videli nisu

jer ne spoznase deo njegovog sveta.

Bilo je nesto u njegovoj prici,

u svemu sto nisam zelela cuti,

i znala sam da nikuda necu stici

i da sve ipak na rastanak sluti.

Bilo je nesto zasta je vredelo

da za njega budem i postojim

bilo je pa makar u trenu izbledelo

i ostalo samo u snovima mojim.

BILA JE

Bila je nekako suvise obicna,

a imala osmeh najlepsi na svetu,

u svojoj naivnosti nimalo vicna,

i cesto nalik nekom detetu.

Bila je ponekad i i kurva i svetica,

i sve ono sto sam zeleo i nisam,

imala stotine nepoznatih lica,

ni sa jednim nisam postao prisan.

Zelela je da je volim onako ceo

a sve je cinila da me izgubi lako

uzimala lagano deo, po deo

i na kraju sem nje me imao svako.

Bila je nekako suvise obicna,

i sto sam je zeleo sad ne razumem,

ostala je samo pesma obicna

o zeni koju nisam voleo da umem.

IMACE TE

Imace te neke druge,

u neka jutra okupana  zudnjom

u neke noci beskrajno mi duge,

i obojene tvojom zavestanom cutnjom.

Imace te neke i bolje i gore,

i nijedna nikada saznati nece,

da li da odustanu ili se bore,

za taj mali trenutak srece.

Imace te koliko se dajes,

i nijedna nikada prepoznati nece

da mozes samo na tren da trajes,

koliko i ovo uspavano vece,

NEKADA ...

Nekada istina je gora od lazi,
jer neke stvari se ne zele cuti,
zato nikada nikom ne kazi,
ono sto u sebi on duboko sluti.
Pusti nek vreme ucini svoje,
jer sve se na kraju uvek spozna,
i sve se niti u jednu spoje,
kad srce samo istinu dozna.
Ipak je lakse kad sami shvatimo,
da ne moze biti sve sto se zeli
i na pocetak se na kraju vratimo,
kao da nikad nismo se sreli.

SREBRNI KRUG

Kad mesec ispuni srebrni krug,
U noći razlivenog mastila po sebi,
Kad nevinost nadjača u tebi blud,
Pronaći ćeš ono iskonsko u tebi.
Baš to sam spoznala u jednom trenu
Kada si bio što zaista jesi,
Da umeš voleti u meni zenu,
I da ljubav moze da ti se desi.
Taj tren mi neda da odem od tebe
Ma koliko to mozda potajno zelim,
Znam da bi delom izgubio sebe
A ja bih nestala bićem celim.