RASTANAK

Glas hladan i rezak ko mraz,

polako se uvlaci i ledi mi telo.

Izmedju nas sve veci ponor i jaz

jos jedne ljubavi njeno opelo.

Iz trena u tren, nestaje u meni,

svaka nada, da gresim sta slutim.

razum mi kaze, vreme je, kreni

dok srce porazeno i dalje cuti.

Smejem se, a ustvari mi se place.

bes , tuga i nemoc razdiru lagano,

jos oči izdaju i pogledom zrače,

u njima je veceras sve zacrtano.

Odlazim , koracam, tlo polako gubim

korakom onih slomljnih u duši,

veceras ostavljam ono sto ljubim,

i sve što sam zelela zamnom se ruši.

DRUGA JA

Jos jedna noc sumorna duga,

san ne dolazi u moje telo,

i kao da u meni postoji druga,

koja me lomi bezobzirno, smelo.

Osmeh nestane sa zalaskom dana,

kad grad se utisa u nocnome miru,

suza poleti topla i slana,

sakrivena do tada u mome nemiru.

Samo tada ja sam ona prava,

i skrivena tuga razotkrije lazi,

dok grad u tisini duboko spava,

moja  dusa svoj spokoj trazi.

ZA DOBRA STARA VREMENA

Isti miris vrelog peciva,

i kafa tek skuvana na stolu,

slika na zidu jos uvek kriva,

tiha muzika u poznatom molu.

Isti pogled na krovove grada,

sat koji otkucava lagano,

sunce iza roletne sto se iskrada,

sve jos uvek veoma mi znano.

Tiho kupim stvari i ostatke noci,

iskradam se jos topla i snena,

ne znam da li cu objasniti moci,

da ovo je bilo za stara vremena.

DAR OD BOGA

Nezno mi sapuces uzdrhtalim glasom

Vrela tela prepletena u jedno

Strast koja raste svakim novim casom

Otimas mi sve sto u meni bese cedno.

Kapljice znoja ko rosa na travi

Miris tvoga tela kao miris jutra

Svi moji snovi satkani u javi

Kada se kraj tebe ja probudim sutra.

Nocas me voli  kako samo ti umes

Da osetim nemoc od dodira tvoga

Kad nestanes  u meni tad ces da razumes

Da smo jedno drugom dati mi od Boga.

LJUBAV ILI NESTO DRUGO

Sinoc sam tvoja u mislima bila samo,

Cudan je osecaj kad te preplavi zudnja,

Bila telom ovde,a srcem kraj tebe tamo,

A sve je ustvari samo moja zelja i slutnja.

Nevidljivi po telu tragovi tvoji,

Poljubci koji samo se u mislima daju,

I svaki kao dete cuvam i brojim,

I zelim da do beskonacnosti traju.

Sta je to sto me lomi i kad nisi uz mene,

I krades polako sve sto sam cuvala dugo,

I kao lavina niz moju dusu krene,

Da li je to ljubav ili nesto savim drugo.

DA LI JE...

Da li je ljubav ovaj nemir,

Kada utonem u tvoje oči,

I kao da se otvori

predamnom svemir,

u kome nema ni dana ni noći.

Da li je ljubav ova strast,

koja me nosi kroz beskraj trena,

kada nad razumom izgubim vlast,

i kad sam pred tobom samo žena.

Da li je ljubav što osećam sreću,

kada utonem medju ruke tvoje,

i sve u meni nalik je proleću,

kada se usne u momentu spoje.

Da li je ljubav?

Možda važno ni nije,

Dok god me imaš i imam tebe,

nek tajna u nama još dugo se krije,

Koju čuvamo oboje samo za sebe.

BUDJENJE

Beograd je hladan,

i sve na kišu miriše.

Lišće po asfaltu pada,

Sa grana što vetar ih njiše.

Odzvanja jutrom tišina,

dok kapi se na oknima nižu,

i sve kao da poprima

zelju da kraj mene si blizu.

Ne mogu pesmu ptica,

da zamenim glasom tvojim,

niti druga lica,

u  tvoj likda spojim.

Ne mogu da merim vreme,

damarom iz tvojih grudi,

to teško u meni breme

sto u ovo jutro mi sudi.

Dišem, al ne udišem tebe,

i soba je siva i prazna,

Budjenje kraj same sebe,

je moj zločin i kazna.